塞尔维亚语语法.docx
《塞尔维亚语语法.docx》由会员分享,可在线阅读,更多相关《塞尔维亚语语法.docx(10页珍藏版)》请在冰豆网上搜索。
塞尔维亚语语法
塞尔维亚语语法
塞尔维亚语语法
1.语言简介
塞尔维亚语(原:
српски/srpski)属印欧语系斯拉夫语族南斯拉夫语支,与克罗地亚语(hrvatski)和波斯尼亚语(bosanski/босански)互通无障碍。
同语支的语言还有保加利亚语(български)、马其顿语(македонски)和斯洛文尼亚语(slovenščina)。
塞尔维亚语是塞尔维亚共和国(РепубликаСрбија/RepublikaSrbija)的官方语言,黑山(ЦрнаГора/CrnaGora)和波斯尼亚和黑塞哥维那(БоснаиХерцеговина/BosnaiHercegovina)的官方语言之一。
2.文字和发音
塞尔维亚语有西里尔和拉丁两种文字系统,均有官方地位。
西里尔字母由武克·卡拉季奇(ВукКараџић)1819年参照斯拉夫文字传统加以改革制成。
拉丁字母是柳德维特·盖伊
поље平地,весеље欢乐,дете孩子,доба时间
3.2名词的数
塞尔维亚语名词有单数和复数两种数。
单数变复数时阳性名词加-и,阴性名词加-е/-и,中性名词加-а。
构成复数时,根据词干结尾或有音变或有曾音情况较为复杂。
以下仅举一些常见的情况。
1)阳性名词
直接加词尾:
студент大学生-студенти,новинар记者-новинари,пријатељ朋友-пријатељи,дан日子-дани,начин方式-начини
词尾发生音变(г+и=зи,к+и=ци,х+и=си):
супруг丈夫-супрузи(比较俄语супруг-супруги),сељак农民-сељаци,сиромах穷人-сиромаси(保加利亚语亦同сиромах-сиромаси)
词尾有-ов/-ев增音(多为单音节词):
друг同志-другови(也可друзи),град城市-градови(作为“度数”解时复数为гради),муж丈夫-мужеви(比较俄语муж-мужья),нож小刀-ножеви(比较俄语нож-ножи)
2)阴性名词
将词尾-а变成-е:
учионица教室-учионице,мапа地图-мапе,књига书-књиге
辅音结尾加-и:
ствар东西-ствари
特殊变化:
мати妈妈-матере,кћи女儿-кћери
3)中性名词
将词尾-о/-е变成-а:
село村庄-села,поље平地-поља,писмо信-писма,игралиште操场-игралишта
词尾有-ет/-ен/-ес增音:
дрво树-дрвета(比较马其顿语дрво-дрва),име名字-имена(比较保加利亚语име-имена),небо天空-небеса(也可неба,比较俄语небо-небеса)
3.3名词的格
塞尔维亚语名词有主格(номинатив)、属格(генитив)、与格(датив)、宾格(акузатив)、呼格(вокатив)、具格(инструментал)和位格(локатив)。
1)变格法
根据名词单数属格形式分为三种变位法。
单数属格为-а的属于第一变格法,为-е的属于第二变格法,为-и的属于第三变格法。
例如:
第一变格法(прозор窗)
格 单数 复数
主 прозор прозори
属 прозора прозора
与 прозору прозорима
宾 прозор прозоре
呼 прозоре прозори
具 прозором прозорима
位 прозору прозорима
阳性第一变格法名词宾格有两种词尾,有生命名词以及与人相关的名词加-а(同属格),无生命名词同主格。
例如:
јелен鹿-јелена
друг同志-друга
момак小伙-момка
мислилац思想家-мислиоца
човјек人-човјека
прст手指-прста
извор源泉-извор
хлеб面包-хлеб
кључ钥匙-кључ
крај地方-крај
第二变格法(војвода公爵)
格 单数 复数
主 војвода војводе
属 војводе војвода
与 војводи војводама
宾 војводу војводе
呼 војводо војводе
具 војводом војводама
位 војводи војводама
第三变格法(љубав爱)
格 单数 复数
主 љубав љубави
属 љубави љубави
与 љубави љубавима
宾 љубав љубави
呼 љубави љубави
具 љубављу љубавима
位 љубави љубавима
2)变格用例
Побрегубатргаласусекола.
马车沿着山坡摇摇晃晃地前进。
(кола马车,主格)
Онисусесрелиибегенисали.
他们一见面就互相喜欢上了。
(они他们,主格)
даливидишоногцрногкоњатамо?
你看见那边那匹黑色的马吗?
(оног是онај“那个”的宾格,црног是црн“黑色”的宾格,коња是коњ“马”的宾格)
Тојеврлокориснозаздравље.
这对健康非常有益处。
(здравље是здравље“健康”的宾格,за“对于”接宾格)
Тојеимањемогаоца.
那是我父亲的地产。
(мога是мој“我的”属格,оца是отац“父亲”的属格)
Налицумусепојавиоизраздубокезамишљености.
在他的脸上现出沉思的表情。
(дубоке是дубок“深”的属格,замишљености是замишљеност“沉思”的属格)
Овакњигаприпадаучитељу.
这本书是那位老师的。
(учитељу是учитељ“老师”的与格)
Свенамјејошврлоново.
对我们来说所有东西还很新鲜。
(нам是ми“我们”的与格)
Наистуренимположајимабделисувојници.
战士们警惕地守卫在前沿阵地上。
(истуренимположајима是истуренположај“前沿阵地”的位格)
Бољеврабацуруци,негоголубнаграни.
麻雀在手好过枝头的鸽子。
(руци是рука“手”的位格,грани是грана“树枝”的位格)
Задовољнисмотвојимуспехом.
我们对你的成就感到满意。
(твојимуспехом是твојуспех“你的成就”的具格)
Идемушколуаутобусомилитрамвајем.
我乘公共汽车或有轨电车去学校。
(аутобусом/трамвајем是аутобус公共汽车/трамвај有轨电车)
4.形容词
塞尔维亚语形容词有确定式和非确定式两种形式,修饰名词时,与被修饰词保持性、数、格一致。
以辅音结尾的性质、物质形容词两种形式都有。
-и结尾的形容词只有确定式,-ов/-ев/-ин结尾的关系形容词只有非确定式。
非确定式常作谓语,表示偶然的,事先未知的事物特征。
确定式一般作定语或专有名词的一部分,表示经常性的已知的事物特征。
例如:
старсељак一个老农(确定式),старисељак那个老农(非确定式)。
非确定式单数变格举例如下:
млад“年轻的”
格 阳性 阴性 中性
主 млад млада младо
属 млада младе млада
与 младу младој младу
宾 млад(非动物)/млада(动物) младу младо
呼 млад млада младо
具 младим младом младим
位 младу младој младу
除了上述变格之外,还有复数以及确定式单、复数三套变格形式,外加比较级和最高级变格形式,变化相当多。
形容词比较级加-ији/-ји/-ши构成。
例如:
стар老-старији
здрав健康-здравији
прљав脏-прљавији
драг亲-дражи
јак强壮-јачи
млад年轻-млађи
лак容易-лакши
мек软-мекши
леп美-лепши
(不规则)добар好-бољи,зао坏-гори,велик大-већи,мален小-мањи
最高级构成很简单,只要在比较级形态前加нај-即可。
例如:
стар老-старији较老-најстарији最老。
用例:
Тешкојеловитибездоброгпса.
不带条好狗打猎困难。
Јасамвашвернислуга.
我是您忠实的仆人。
Итужанживотјебољиносмрт.
哪怕活得惨也比死了要好。
Другисусрећнијиноон.
其他人比他幸运。
(но是连词表示“比”,另有同义词него)
Таземљајенајмањеразвијенанатомконтиненту.
那个国家是那座大陆上发展最慢的国家。
5.代词
塞尔维亚语有人称代词、物主代词、疑问代词等。
代词有性数格的变化,用法也比较复杂。
人称代词:
ја我,ти你,он他,она她,оно它,себе自己
物主代词:
мој(моја阴性,моје中性)我的,твој(твоја阴性,твоје中性)你的,његов(његова阴性,његово中性)他的/它的,наш(наша阴性,наше中性)我们的,ваш(ваша阴性,ваше中性)你们的……
疑问代词:
који/која/које哪个,чији/чија/чије谁的,ко谁,шта什么
人称代词除了有一般形式外还有短式,列举几个句子如下:
Несрдисенаме!
你别对我发火!
(ме是мене的短式)
никотесиломнећезадржавати.
谁也不会硬留你。
(те是тебе的短式)
6.数词
基数词(1~10):
један,два,три,четири,пет,шест,седам,осам,девет,десет
序数词(1st~10th):
први,други,трећи,четврти,пети,шести,седми,осми,девети,десети
数词的用法也很复杂,举几个例子如下:
名词呼格加један表示一种强烈的语气。
Прасеједно!
你是猪啊!
Магарчеједан!
你个蠢驴!
Чудоједан!
真是怪事!
три,четири后面要接属格单数。
例如:
тристудента三个男大学生,четирикњига四本书
7.动词
塞尔维亚语动词有人称、数、式、体、时态、语态等语法范畴。
7.1不定式
塞尔维亚语不定式以-ти结尾,少数动词以-ћи结尾。
例如:
гонити驱赶,зидати建造,читати读,цепати劈开,говорити说,надмашити超越
дорећи说完,наћи寻找,доћи来到,исећи剪下,моћи能够,ићи去
用例:
Могудакупекартепрекоинтернета.
他们能通过网络购票。
(моћи“能够”+不定式)
Вредипрочитатиовукњигу.
这本书值得一读。
(вредити“值得”+不定式)
Нежелимдатепогрешноразумети.
我不想误解你。
(желети“想”+不定式)
7.2动词的时态
形式上动词有简单时态和复合时态两大类,简单时态有现在时、过去时和未完成时。
复合时态有完成时、过去先行时、第一将来时和第二将来时。
根据不定式词尾动词有三套变位法。
第一变位法
人称 词尾
1sg -ем
2sg -еш
3sg -е
1pl -емо
2pl -ете
3pl -у/-е
变位例举:
спасти“挽救”:
спасем,спасеш,спасе,спасемо,спасете,спасе
第二变位法
人称 词尾
1sg -им
2sg -иш
3sg -и
1pl -имо
2pl -ите
3pl -е
变位例举:
волети“爱”:
волим,волиш,воли,волимо,волите,воле
第三变位法
人称 词尾
1sg -ам
2sg -аш
3sg -а
1pl -амо
2pl -ате
3pl -ају
变位例举
знати知道:
знам,знаш,зна,знамо,знате,знају
上述变位即动词的现在时。
用例:
Дивимсевашојхрабрости.
我赞赏你们的勇气。
(дивимсе是дивитисе“赞赏”的现在时单一)
Овајтипколапродајеседобро.
这种类型的车卖得好。
(продајесе是продаватисе“被出售”的现在时单三)
Родитељирадеиживерадисрећесвоједеце.
父母们为了孩子们的幸福而工作生活着。
(раде是радити“工作”的现在时复三,живе是живети“生活”的现在时复三)
Пропадамумладостуноћномседењускојеким.
他同不三不四的人晚上鬼混在一起,毁了青春。
(пропада是пропадати“毁掉”的现在时单三)
动词过去时(аорист),国内出版的教材中译作“过去完成时”,口语中一般由“完成时”代替这个时态,人称词尾如下:
元音结尾的不定式词干加
1sg -х
2sg 零
3sg 零
1pl -смо
2pl -сте
3pl -ше
辅音结尾的不定式词干加
1sg -ох
2sg -е
3sg -е
1pl -осмо
2pl -осте
3pl -оше
变位例举:
чути听见:
чух,чу,чу,чусмо,чусте,чуше
трести震动:
тресох,тресе,тресе,тресосмо,тресосте,тресоше
用例
Незнадохкојимпутемдапођем.
我不知走哪条路。
Одранајутраловисмо.
我们一早就打猎去了。
Уђосмонаразрушена,полупанаврата.
我们进入一扇破损的被砸坏的门里。
(уђосмо是ући“进入”的过去时复一)
动词的未完成时仅用于书面语,有两种词尾:
不定式词干以-а结尾者
1sg -х
2sg -ше
3sg -ше
1pl -смо
2pl -сте
3pl -ху
词干以其他元音结尾者
1sg -јах
2sg -јаше
3sg -јаше
1pl -јасмо
2pl -јасте
3pl -јаху
词干以辅音结尾者
1sg -ијах
2sg -ијаше
3sg -ијаше
1pl -ијасмо
2pl -ијасте
3pl -ијаху
变位例举:
учити教:
учах,учаше,учаше,учасмо,участе,учаху
чути听:
чујах,чујаше,чујаше,чујасмо,чујасте,чујаху
用例
Догађајиседаљеразвијахлогичноидраматскомбрзином.
事件有条不紊地继续发展,速度极快。
完成时是复合时态,由бити的变位形式:
сам,си,йе,смо,сте,су加动词的主动形动词构成。
用例:
Паојепрвајесенскакиша.
第一场秋雨已经落下了。
(паоје是пасти“落下”的完成时单三)
Многемисликључалисууњему.
他头脑里突然冒出许多想法。
(кључалису是кључати“冒出”的完成时复三)
Стражарнасјепропустиоукућу.
哨兵放我们近了屋子。
(пропустиоје是пропустити“放行”的完成时单三)
动词的第一将来时三种构成形式。
形式I是助动词хтети“想要”的变位形式ћу,ћеш,ће,ћу,ћемо,ћете,ће加动词不定式。
形式II是助动词хтети“想要”的变位形式加да加主动词现在时人称变位。
形式III是主动词词干与助动词合为一体。
例如:
казати说:
казаћу,казаћеш,казаће,казаћу,казаћемо
两者意义相同。
例如:
Јаћудаидем.=Јаћуићи.我要走了。
用例:
Каддођу,свећенамказати.
他们来的时候将告诉我们一切。
Увексебојимдаћемисеругати.
我一直在担心他们会嘲弄我。
Милсиседаћемосевидети.
人们觉得我将会再见面。
Пази,књигећедападнусастола.
小心,书会从桌上掉下来的。