塞尔维亚语语法.docx
《塞尔维亚语语法.docx》由会员分享,可在线阅读,更多相关《塞尔维亚语语法.docx(12页珍藏版)》请在冰豆网上搜索。
塞尔维亚语语法
塞尔维亚语语法
塞尔维亚语〔原:
српски/srpski〕属印欧语系斯拉夫语族南斯拉夫语支,与克罗地亚语〔hrvatski〕和波斯尼亚语〔bosanski/босански〕互通无障碍。
同语支的语言还有保加利亚语〔български〕、马其顿语〔македонски〕和斯洛文尼亚语〔slovenščina〕。
塞尔维亚语是塞尔维亚共和国〔РепубликаСрбија/RepublikaSrbija〕的官方语言,黑山〔ЦрнаГора/CrnaGora〕和波斯尼亚和黑塞哥维那〔БоснаиХерцеговина/BosnaiHercegovina〕的官方语言之一。
塞尔维亚语有西里尔和拉丁两种文字系统,均有官方地位。
西里尔字母由武克·卡拉季奇〔ВукКараџић〕1819年参照斯拉夫文字传统加以改革制成。
拉丁字母是柳德维特·盖伊〔LjudevitGaj〕在19世纪30年代根据15~16世纪以来在当地通行的拉丁字母并参考捷克语加以改革而成。
塞尔维亚语西里尔字母表
塞尔维亚语拉丁字母表
字母“р〞可以和辅音构成一个音节,例如国名Србија“塞尔维亚〞里ср就构成一个音节。
目前国内出版的语法、教材和辞书都用拉丁字母。
本篇使用西里尔字母。
塞尔维亚语名词有性、数、格等形态变化。
3.1名词的性
名词有阳性、阴性和中性三种性,阳性名词通常以辅音结尾,阴性名词多以-а结尾,中性名词多以-о/-е结尾,词尾均有例外。
例如:
阳性:
ловац猎人,пас狗,сан梦,момак小伙子,речник词典,језик语言,састанак会议,юнак英雄,орао鹰,део局部
阴性:
књига书,рука手,нога脚,снаха儿媳,кућа房子,земља土地,глава头,ствар东西,кћи女儿
中性:
сунце太阳,село村庄,писмо信,поље平地,весеље欢乐,дете孩子,доба时间
3.2名词的数
塞尔维亚语名词有单数和复数两种数。
单数变复数时阳性名词加-и,阴性名词加-е/-и,中性名词加-а。
构成复数时,根据词干结尾或有音变或有曾音情况较为复杂。
以下仅举一些常见的情况。
1〕阳性名词
直接加词尾:
студент大学生-студенти,новинар记者-новинари,пријатељ朋友-пријатељи,дан日子-дани,начин方式-начини
词尾发生音变〔г+и=зи,к+и=ци,х+и=си〕:
супруг丈夫-супрузи〔比拟俄语супруг-супруги〕,сељак农民-сељаци,сиромах穷人-сиромаси〔保加利亚语亦同сиромах-сиромаси〕
词尾有-ов/-ев增音〔多为单音节词〕:
друг同志-другови〔也可друзи〕,град城市-градови〔作为“度数〞解时复数为гради〕,муж丈夫-мужеви〔比拟俄语муж-мужья〕,нож小刀-ножеви〔比拟俄语нож-ножи〕
2〕阴性名词
将词尾-а变成-е:
учионица教室-учионице,мапа地图-мапе,књига书-књиге
辅音结尾加-и:
ствар东西-ствари
特殊变化:
мати妈妈-матере,кћи女儿-кћери
3〕中性名词
将词尾-о/-е变成-а:
село村庄-села,поље平地-поља,писмо信-писма,игралиште操场-игралишта
词尾有-ет/-ен/-ес增音:
дрво树-дрвета〔比拟马其顿语дрво-дрва〕,име名字-имена〔比拟保加利亚语име-имена〕,небо天空-небеса〔也可неба,比拟俄语небо-небеса〕
3.3名词的格
塞尔维亚语名词有主格〔номинатив〕、属格〔генитив〕、与格〔датив〕、宾格〔акузатив〕、呼格〔вокатив〕、具格〔инструментал〕和位格〔локатив〕。
1〕变格法
根据名词单数属格形式分为三种变位法。
单数属格为-а的属于第一变格法,为-е的属于第二变格法,为-и的属于第三变格法。
例如:
第一变格法〔прозор窗〕
格 单数 复数
主 прозор прозори
属 прозора прозора
与 прозору прозорима
宾 прозор прозоре
呼 прозоре прозори
具 прозором прозорима
位 прозору прозорима
阳性第一变格法名词宾格有两种词尾,有生命名词以及与人相关的名词加-а〔同属格〕,无生命名词同主格。
例如:
јелен鹿-јелена
друг同志-друга
момак小伙-момка
мислилац思想家-мислиоца
човјек人-човјека
прст手指-прста
извор源泉-извор
хлеб面包-хлеб
кључ钥匙-кључ
крај地方-крај
第二变格法〔војвода公爵〕
格 单数 复数
主 војвода војводе
属 војводе војвода
与 војводи војводама
宾 војводу војводе
呼 војводо војводе
具 војводом војводама
位 војводи војводама
第三变格法〔љубав爱〕
格 单数 复数
主 љубав љубави
属 љубави љубави
与 љубави љубавима
宾 љубав љубави
呼 љубави љубави
具 љубављу љубавима
位 љубави љубавима
2〕变格用例
Побрегубатргаласусекола.
马车沿着山坡摇摇晃晃地前进。
〔кола马车,主格〕
Онисусесрелиибегенисали.
他们一见面就互相喜欢上了。
〔они他们,主格〕
даливидишоногцрногкоњатамо?
你看见那边那匹黑色的马吗?
〔оног是онај“那个〞的宾格,црног是црн“黑色〞的宾格,коња是коњ“马〞的宾格〕
Тојеврлокориснозаздравље.
这对健康非常有益处。
〔здравље是здравље“健康〞的宾格,за“对于〞接宾格〕
Тојеимањемогаоца.
那是我父亲的地产。
〔мога是мој“我的〞属格,оца是отац“父亲〞的属格〕
Налицумусепојавиоизраздубокезамишљености.
在他的脸上现出沉思的表情。
〔дубоке是дубок“深〞的属格,замишљености是замишљеност“沉思〞的属格〕
Овакњигаприпадаучитељу.
这本书是那位老师的。
〔учитељу是учитељ“老师〞的与格〕
Свенамјејошврлоново.
对我们来说所有东西还很新鲜。
〔нам是ми“我们〞的与格〕
Наистуренимположајимабделисувојници.
战士们警惕地守卫在前沿阵地上。
〔истуренимположајима是истуренположај“前沿阵地〞的位格〕
Бољеврабацуруци,негоголубнаграни.
麻雀在手好过枝头的鸽子。
〔руци是рука“手〞的位格,грани是грана“树枝〞的位格〕
Задовољнисмотвојимуспехом.
我们对你的成就感到满意。
〔твојимуспехом是твојуспех“你的成就〞的具格〕
Идемушколуаутобусомилитрамвајем.
我乘公共汽车或有轨电车去学校。
〔аутобусом/трамвајем是аутобус公共汽车/трамвај有轨电车〕
塞尔维亚语形容词有确定式和非确定式两种形式,修饰名词时,与被修饰词保持性、数、格一致。
以辅音结尾的性质、物质形容词两种形式都有。
-и结尾的形容词只有确定式,-ов/-ев/-ин结尾的关系形容词只有非确定式。
非确定式常作谓语,表示偶然的,事先未知的事物特征。
确定式一般作定语或专有名词的一局部,表示经常性的的事物特征。
例如:
старсељак一个老农〔确定式〕,старисељак那个老农〔非确定式〕。
非确定式单数变格举例如下:
млад“年轻的〞
格 阳性 阴性 中性
主 млад млада младо
属 млада младе млада
与 младу младој младу
宾 млад(非动物)/млада(动物) младу младо
呼 млад млада младо
具 младим младом младим
位 младу младој младу
除了上述变格之外,还有复数以及确定式单、复数三套变格形式,外加比拟级和最高级变格形式,变化相当多。
形容词比拟级加-ији/-ји/-ши构成。
例如:
стар老-старији
здрав健康-здравији
прљав脏-прљавији
драг亲-дражи
јак强壮-јачи
млад年轻-млађи
лак容易-лакши
мек软-мекши
леп美-лепши
〔不规那么〕добар好-бољи,зао坏-гори,велик大-већи,мален小-мањи
最高级构成很简单,只要在比拟级形态前加нај-即可。
例如:
стар老-старији较老-најстарији最老。
用例:
Тешкојеловитибездоброгпса.
不带条好狗打猎困难。
Јасамвашвернислуга.
我是您忠实的仆人。
Итужанживотјебољиносмрт.
哪怕活得惨也比死了要好。
Другисусрећнијиноон.
其他人比他幸运。
〔но是连词表示“比〞,另有同义词него〕
Таземљајенајмањеразвијенанатомконтиненту.
那个国家是那座大陆上开展最慢的国家。
塞尔维亚语有人称代词、物主代词、疑问代词等。
代词有性数格的变化,用法也比拟复杂。
人称代词:
ја我,ти你,он他,она她,оно它,себе自己
物主代词:
мој〔моја阴性,моје中性〕我的,твој〔твоја阴性,твоје中性〕你的,његов〔његова阴性,његово中性〕他的/它的,наш〔наша阴性,наше中性〕我们的,ваш〔ваша阴性,ваше中性〕你们的……
疑问代词:
који/која/које哪个,чији/чија/чије谁的,ко谁,шта什么
人称代词除了有一般形式外还有短式,列举几个句子如下:
Несрдисенаме!
你别对我发火!
〔ме是мене的短式〕
никотесиломнећезадржавати.
谁也不会硬留你。
〔те是тебе的短式〕
基数词〔1~10〕:
један,два,три,четири,пет,шест,седам,осам,девет,десет
序数词〔1st~10th〕:
први,други,трећи,четврти,пети,шести,седми,осми,девети,десети
数词的用法也很复杂,举几个例子如下:
名词呼格加један表示一种强烈的语气。
Прасеједно!
你是猪啊!
Магарчеједан!
你个蠢驴!
Чудоједан!
真是怪事!
три,четири后面要接属格单数。
例如:
тристудента三个男大学生,четирикњига四本书
塞尔维亚语动词有人称、数、式、体、时态、语态等语法范畴。
7.1不定式
塞尔维亚语不定式以-ти结尾,少数动词以-ћи结尾。
例如:
гонити驱赶,зидати建造,читати读,цепати劈开,говорити说,надмашити超越
дорећи说完,наћи寻找,доћи来到,исећи剪下,моћи能够,ићи去
用例:
Могудакупекартепрекоинтернета.
他们能通过网络购票。
〔моћи“能够〞+不定式〕
Вредипрочитатиовукњигу.
这本书值得一读。
〔вредити“值得〞+不定式〕
Нежелимдатепогрешноразумети.
我不想误解你。
〔желети“想〞+不定式〕
7.2动词的时态
形式上动词有简单时态和复合时态两大类,简单时态有现在时、过去时和未完成时。
复合时态有完成时、过去先行时、第一将来时和第二将来时。
根据不定式词尾动词有三套变位法。
第一变位法
人称 词尾
1sg -ем
2sg -еш
3sg -е
1pl -емо
2pl -ете
3pl -у/-е
变位例举:
спасти“挽救〞:
спасем,спасеш,спасе,спасемо,спасете,спасе
第二变位法
人称 词尾
1sg -им
2sg -иш
3sg -и
1pl -имо
2pl -ите
3pl -е
变位例举:
волети“爱〞:
волим,волиш,воли,волимо,волите,воле
第三变位法
人称 词尾
1sg -ам
2sg -аш
3sg -а
1pl -амо
2pl -ате
3pl -ају
变位例举
знати知道:
знам,знаш,зна,знамо,знате,знају
上述变位即动词的现在时。
用例:
Дивимсевашојхрабрости.
我赞赏你们的勇气。
〔дивимсе是дивитисе“赞赏〞的现在时单一〕
Овајтипколапродајеседобро.
这种类型的车卖得好。
〔продајесе是продаватисе“被出售〞的现在时单三〕
Родитељирадеиживерадисрећесвоједеце.
父母们为了孩子们的幸福而工作生活着。
〔раде是радити“工作〞的现在时复三,живе是живети“生活〞的现在时复三〕
Пропадамумладостуноћномседењускојеким.
他同不三不四的人晚上鬼混在一起,毁了青春。
〔пропада是пропадати“毁掉〞的现在时单三〕
动词过去时〔аорист〕,国内出版的教材中译作“过去完成时〞,口语中一般由“完成时〞代替这个时态,人称词尾如下:
元音结尾的不定式词干加
1sg -х
2sg 零
3sg 零
1pl -смо
2pl -сте
3pl -ше
辅音结尾的不定式词干加
1sg -ох
2sg -е
3sg -е
1pl -осмо
2pl -осте
3pl -оше
变位例举:
чути听见:
чух,чу,чу,чусмо,чусте,чуше
трести震动:
тресох,тресе,тресе,тресосмо,тресосте,тресоше
用例
Незнадохкојимпутемдапођем.
我不知走哪条路。
Одранајутраловисмо.
我们一早就打猎去了。
Уђосмонаразрушена,полупанаврата.
我们进入一扇破损的被砸坏的门里。
〔уђосмо是ући“进入〞的过去时复一〕
动词的未完成时仅用于书面语,有两种词尾:
不定式词干以-а结尾者
1sg -х
2sg -ше
3sg -ше
1pl -смо
2pl -сте
3pl -ху
词干以其他元音结尾者
1sg -јах
2sg -јаше
3sg -јаше
1pl -јасмо
2pl -јасте
3pl -јаху
词干以辅音结尾者
1sg -ијах
2sg -ијаше
3sg -ијаше
1pl -ијасмо
2pl -ијасте
3pl -ијаху
变位例举:
учити教:
учах,учаше,учаше,учасмо,участе,учаху
чути听:
чујах,чујаше,чујаше,чујасмо,чујасте,чујаху
用例
Догађајиседаљеразвијахлогичноидраматскомбрзином.
事件有条不紊地继续开展,速度极快。
完成时是复合时态,由бити的变位形式:
сам,си,йе,смо,сте,су加动词的主动形动词构成。
用例:
Паојепрвајесенскакиша.
第一场秋雨已经落下了。
〔паоје是пасти“落下〞的完成时单三〕
Многемисликључалисууњему.
他头脑里突然冒出许多想法。
〔кључалису是кључати“冒出〞的完成时复三〕
Стражарнасјепропустиоукућу.
哨兵放我们近了屋子。
〔пропустиоје是пропустити“放行〞的完成时单三〕
动词的第一将来时三种构成形式。
形式I是助动词хтети“想要〞的变位形式ћу,ћеш,ће,ћу,ћемо,ћете,ће加动词不定式。
形式II是助动词хтети“想要〞的变位形式加да加主动词现在时人称变位。
形式III是主动词词干与助动词合为一体。
例如:
казати说:
казаћу,казаћеш,казаће,казаћу,казаћемо
两者意义相同。
例如:
Јаћудаидем.=Јаћуићи.我要走了。
用例:
Каддођу,свећенамказати.
他们来的时候将告诉我们一切。
Увексебојимдаћемисеругати.
我一直在担忧他们会嘲弄我。
Милсиседаћемосевидети.
人们觉得我将会再见面。
Пази,књигећедападнусастола.
小心,书会从桌上掉下来的。